Вести

23. 10. 2014.

Интервју Вељка Одаловића за “Данас”

post image

Вељко Одаловић, заменик секретара Републичке изборне комисије у интервјуу за “Данас” говори да је Републичка изборна комисија спремна за изборе.

РИК је по први пут орган за спровођење избора за националне савете националних мањина. У односу на парламентарне или локалне изборе, да ли сматрате да су избори за националне савете сложенији и да ли се уопште могу поредити са општим изборима?

Предстојећи непосредни избори за чланове 17 националних савета националних мањина свакако представљају посебан изазов за Републичку изборну комисију, не само из разлога што се овим изборима Републичка изборна комисија бави по први пут, већ, пре свега, услед чињенице да ће је у питању организација 17 истовремених избора. За нас је битно олакшавајућа околност чињеница да је изборни систем у принципу идентичан изборном систему за изборе народних посланика а и сам Закон о националним саветима националних мањина се у многоме ослања на Закон о избору народних посланика, када је у питању начин организације и спровођења изборних поступака.

Према Закону о НСНМ РИК доноси упутство за спровођење избора. Када ће то упутство бити донето и које ће бити главне карактеристике изборних процедура?

 Поштујући своју законску обавезу, Републичка изборна комисија је практично одмах по доношењу Одлуке о расписивању избора за чланове националних савета националних мањина, 26.августа донела Упутство за спровођење непосредних избора за чланове националних савета националних мањина, након чега је, такође у складу са законском обавезом, 29.августа утврдила и објавила обрасце за подношење изборних листа кандидата за чланове националних савета као и обрасце за спровођење других изборних радњи. Што се тиче главних карактеристика изборних процедура, већ сам напоменуо да се одредбе Закона о националним саветима националних мањина у свим најбитнијим детаљима ослањају на процедуре и правила која важе на изборима за народне посланике Народне скупштине, што значи да ће заинтересовани учесници на изборима (групе бирача уписаних у посебан бирачки списак националне мањине, удружења која се баве заштитом права националних мањина, као и политичке странке националних мањина) имати прилику да све од 15 дана пре избора поднесу своје изборне листе кандидата, након чега ће се утврдити збирна изборна листа са списком свих примљених изборних листа и свим кандидатима за чланове националних савета и тада ће практично моћи да се крене са штампањем гласачких листића и њиховом дистрибуцијом по целој територији Републике где ће се спроводити гласање. На претходним изборима за чланове националних савета 2010. године гласало се на око 860 бирачких места и ми очекујемо да тај број бирачких места буде утврђен и за предстојеће изборе 26. октобра.

Како ће изгледати процедура кандидовања кандидата за националне савете националних мањина? Да ли она подразумева да је потребно да обезбеде одређен број судских оверених потписа грађана који су уписани на посебан бирачки списак?

 Као што сам поменуо, изборне листе кандидата могу да поднесу групе бирача, удружења која се баве заштитом права националних мањина, као и политичке странке националних мањина. Закон је да изборна листа мора да садржи најмање једну трећину, а највише онолико кандидата колико се чланова националног савета бира. Што се тиче прописа подршке, чланом 71. Закона о националним саветима националних мањина прописано је да изборну листу својим потписима мора да подржи најмање 1%, а не мање од 50 бирача уписаних у посебан бирачки списак. У складу са тим, број изјава бирача неопходан за подршку изборној листи зависи од броја уписаних бирача  сваке од националних мањина тако да се тај број креће од 50 изјава неопходних за ашкалијску, грчку, египатску, немачку, чешку, украјинску и словеначку националну мањину, па све до 1.365 изјава потребних за мађарску и 949 за бошњачку националну мањину.

Код избора путем електора да ли постоји одређена ограничења односно одређени цензус у броју уписаних на посебан бирачки списак? Колики је број потписа потребно и појединачно како би електорска скупштина била важећа?

 Избори за чланове националног савета путем електорске скупштине се спроводе уколико на дан привременог закључења посебног бирачког списка у тај списак није уписано најмање 40% од броја припадника националне мањине према последњем попису становништва. За предстојеће изборе то је случај са припадницима хрватске, црногорске, македонске и пољске националне мањине. Број потписа подршке који мора да скупи сваки електор зависи од броја припадника националне мањине према последњем попису становништва и креће се од 20 за националне мањине са бројем припадника до 10.000 па све до 100 потписа за електоре из националне мањине са преко 100.000 припадника. А да би се електорски избори и одржали, неопходно је да се на електорској скупштини, на којој се спроводи избор чланова националног савета, појави најмање пола пријављених електора, а не мање од 20 за националне мањине са мање од 10.000 припадника, односно не мање од 100 за националне мањине са преко 100.000 припадника.

На који начин ће РИК обезбедити да избори буду фер и демократски? Да ли ће постојати одређене обуке за чланове бирачких одбора и да ли ће бити имплементирани одређени механизми контроле избора?

 Републичка изборна комисија ће у оквиру својих надлежности учинити све да изборна процедура буде испоштована у свему како то налажу прописи. Имајући у виду да се најважнији сегмент избора спроводи на дан избора на бирачким местима, најважније је да бирачки одбори буду оспособљени да овај комплексан задатак спроведу на законит начин.

Упутством за спровођење избора, Републичка изборна комисија је прописала да се за председника и заменика председника бирачког одбора именују лица запослена у јавном сектору (у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавним установама, јавним предузећима идр.), с тим да предност треба дати лицу које има високо образовање и искуство у спровођењу избора. Упутством је, такође, предвиђена обавеза за радна тела да, најкасније два дана пре дана одржавања избора, за председника и заменика председника бирачких одбора организује обуку за спровођење гласања на бирачким местима. Уколико се на бирачком месту истовремено спроводе избори за чланове више националних савета, радно тело ће на обуци тој околности посветити посебну пажњу. У складу са свим надележностима, Републичка изборна комисија ће утврдити правила о раду бирачких одбора, а планира се и израда приручника за чланове бирачких одбора о спровођењу гласања на бирачком месту. У контактима са начелницима општинских и градских управа, које треба да „регрутују“ чланове бирачких одбора, договараћемо одржавање обука и за чланове бирачких одбора. Мислим да ће све наведене активности битно допринети квалитету посла који је пред нама. А на учесницима на зборима је да својим понашањем у изборној кампањи допринесу свеопштој демократској атмосфери у којој би ови избори требало да протекну.

Да ли ће РИК-у представљати проблем што ће се предизборне кампање спроводити на језицима националних мањина од којих су поједини неразумљиви члановима РИК-а?

 Републичка изборна комисија нема никаквих надлежности у погледу праћења, односно надзора над предизборним кампањама учесника на изборима. Те кампање у законском смислу не представљају суштински део изборног процеса и њима Републичка изборна комисија не би требало да се бави. Што се тиче коришћења језика националних мањина, Републичка изборна комисијаће, ће опет у складу са законским обавезама, организовати превођење изборног материјала на оне језике националних мањина који су у службеној употреби у макар једној јединици локалне самоуправе. Желим да напоменем да, осим ове законске обавезе, Републичка избпрна комисија планира да, у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, на све језике националних  мањина чији се национални савети бирају  преведе и онај материјал за који не постоји законска обавеза превођења, а пре свега Упутства за спровођење избора и правила о раду бирачких одбора.

Извор: Данас